Suzana Pavlovic jedna od najlepsih ukucanki koja je bila favorit za pobedu u "Velikom Bratu" dala je intervju Blic-u. Ako ste jedna od osoba koja se lako uzbudi onda i ne morate da citate tekst...
Kako su bili lepi kada su ponovo ušli u kuću. Svi u belom, kao anđeli. Srećni, nasmejani i po zadatku nemi. Ko bi pomislio da će zanemeti zauvek i otići u tamu... Nedelju dana ranije kako sam se samo nadala da ću izaći iz kuće. Da je bilo tako, i ja bih sigurno bila sa njima u tim prokletim kolima... - rekla je u ispovesti za „Blic“ Suzana Pavlović, bivša ukućanka „Velikog brata“.
Njenih troje bliskih prijatelja, takođe bivših ukućana „Velikog brata“, Elmir Kuduzović (26), Zorica Lazić (24) i Stevan Zečević (24), poginuli su 28. decembra uveče u nesreći kod Obrenovca. Suzana je tada bila u kući, a priseća se trenutka kada je saznala za tragediju.
Čekali su me rodbina, ljudi iz organizacije, psiholog, lekari. Rekli su mi: „Budi hrabra, bila si u kući najpribranija, sada budi jaka“. Prvo sam pomislila da se nešto desilo mojima. A onda su mi rekli. Nisam mogla da dišem. Odneli su me do auta. Posle se slabo čega i sećam - govori Suzana koja dva dana nakon što je napustila kuću nije progovorila ni reč.
[nastavak]
Suzana kaže kako danima ne može da izbriše potresne slike sa sahrana svojih prijatelja.
- Dan za danom. Sa sahrane na sahranu. Idem, a ne mogu da idem. Trudiš se da budeš jak, ali teško je. Gledam u njihove roditelje, braću, pa skupljam snagu da ne plačem. Toliko tuge na jednom mestu... Tanja je pala u nesvest. Na Zekinoj sahrani nisu mi dozvolili da prisustvujem ukopu. Elmirova majka želela je da se ja poslednja oprostim od njega. Zoka, moja kraljica, kako je bila lepa... Život ih je uzdigao visoko, a onda im uzeo sve. Ona prokleta kuća - govori Suzana.
- Dan za danom. Sa sahrane na sahranu. Idem, a ne mogu da idem. Trudiš se da budeš jak, ali teško je. Gledam u njihove roditelje, braću, pa skupljam snagu da ne plačem. Toliko tuge na jednom mestu... Tanja je pala u nesvest. Na Zekinoj sahrani nisu mi dozvolili da prisustvujem ukopu. Elmirova majka želela je da se ja poslednja oprostim od njega. Zoka, moja kraljica, kako je bila lepa... Život ih je uzdigao visoko, a onda im uzeo sve. Ona prokleta kuća - govori Suzana.
[nastavak]
